2. април – Светски дан аутизма
АУТИЗАМ је развојни поремећај, чији се симптоми препознају у првим годинама живота. Карактеришу га проблеми у социјалној интеракцији, као и стереотипни обрасци понашања и интересовања. Јавља се чешће код дечака , него код девојчица. Још увек није познат тачан механизам настанка поремећаја, зна се да од значаја могу бити извести генетски фактори, као и фактори средине. У испољавању слике болести најчешће је:
1.Постојање абнормалног развоја, који се испољава пре узраста од 3 године.
2.Неадекватна интеракција са околином
-Неодазивање на позив , “непримећивање” људи , недостатак контакта погледом , одсуство разумевања осећања и мисли других људи.
3.Смањен обим интересовања и активности, као и појава понављајућих ( стереотипних) образаца понашања.
-Моторни понављајући обрасци понашања ( “лепршање рукама ”, покрети љуљања напред-назад, врћење у круг, ход на прстима…), приврженост необичним предметима , отпор променама у навикама или појединостима у животној средини ,стереотипне преокупације интересовањима ( датуми, редови вожње, путеви..).
-КАДА БИ РОДИТЕЉИ ТРЕБАЛО ПОСЕБНО ДА ОБРАТЕ ПАЖЊУ УКОЛИКО УОЧЕ КОД СВОГ ДЕТЕТА :
А.ИЗОСТАНАК ГУКАЊА, БРБЉАЊА , ОСМЕХА, НЕПРЕПОЗНАВАЊЕ ГЛАСА РОДИТЕЉА , НЕОДАЗИВАЊЕ НА ПОЗИВ ДО 12 МЕСЕЦИ.
Б.НИ ЈЕДНА РЕЧ ДО 16 МЕСЕЦИ.
Ц.НЕИЗГОВАРАЊЕ ПО ДВЕ РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ ДО 24 МЕСЕЦА
Д.БИЛО КАКАВ ГУБИТАК РАНИЈЕ СТЕЧЕНИХ ЈЕЗИЧКИХ ИЛИ СОЦИЈАЛНИХ ВЕШТИНА У БИЛО КОМ УЗРАСТУ.
Дијагнозу аутизма поставља психијатар, али поред њега у тиму око детета учествују родитељи, дефектолог, психолог, наставници, вршњаци…
За аутизам не постоји циљани лек или третман, али специјална едукација може довести до- смањења проблема у понашању, моше повећати ниво вештина пацијента, а прилагођени програми овој деци омогућавају известан степен едукације.
др Александра Угљешић