Лекари као поуздани чувари здравља становништва
Лекарска професија није само професија, већ и животни позив, будући да има директан утицај на људске животе. Ова хумана професија подразумева поштовање медицинске етике, односно чување слободе и угледа лекарског позива, подизање квалитета лекарских услуга и ојачавање поверења између лекара и пацијента, уз поштовање аутономије и права пацијената. Дужности лекара су да своје активности обављају савесно и са посебном пажњом, да чувају људски живот и здравље, а своју помоћ треба да пружају свима подједнако, без дискриминације по било ком основу. Примарне установе здравствене заштите, домови здравља, практично су центри здравствене заштите једне локалне заједнице. Дом здравља у Кули својеврстан је пример установе која брижљиво пази на здравље становништва. Осим преданог рада лекара, здравствени радници ове установе неретко упућују и савете грађанима на које све начине могу да превентивно утичу на своје здравствено стање, а у први план истичу укључивање физичких активности у дневну рутину. Докторка Весна Томић, в.д. директора ове установе, говори о важности рекреације.
„Да би се здравље у целости одржало, односно да бисмо имали адекватну одржану ту да кажемо имунолошку страну, у смислу превенција различитих болести које се дешавају, неопходно је да постоји једна извесна доза физичке активности. У данашње време, у принципу, та физичка активност је глобални проблем. Физичка активност као физичка активност је неопходна, ако кренемо од почетка и захваљујући чему се обезбеђује и адекватан развој од малих ногу, тако да управо форсирање те педијатријске популације, у смислу бављења одређеним тренинзима, одржавање свега тога јесте управо предуслов да сутрадан ми имамо један здрав организам“.
Докторка Весна истакла је да је, за целокупно здравље појединца, осим физичке активности, важно и очување менталног здравља, те издвојила којем делу популације је потребно упутити највише бриге.
„У целости одржавати један здрав организам, није само држати се правила у погледу исхране, већ и у погледу тог менталног сплета, у погледу те физичке активности. Тако да се ја некако, из своје праксе, држим тог дела да никад не требамо одвајати ту психичку компоненту од физичке и да управо неговањем те две компоненте, ми имамо целину. У првом реду, ја бих се фокусирала на здравље педијатријске популације и на здравље старијих људи. То су најосетљивије категорије и њима треба првенствено посветити пажњу“.
За време пандемије коронавируса, домови здравља поднели су највећи део терета, а више о томе који профил пацијената се најчешће појављивао у доба короне, говори докторка опште праксе, Татјана Драгаш Гајић, која је већи део пандемије провела у Ковид амбуланти.
„Поред онога у старту када су превлађивали на прегледу физички неактивни, сада је то отприлике 50-50 посто, значи јављају се и физички, односно радно способни, физички активни, и пензионери, односно неактивне особе, гојазне и томе слично“.
Она је нагласила да се пандемија изузетно одразила и на психичко и на физичко здравље појединаца.
„Баш међу млађим пацијентима је долазило до заиста и физичких знакова постковидалног синдрома. Посебно се односило на поремећаје срчаног ритма, жалили су се на лупање срца, замор и томе слично и било је пар случајева и повећаног крвног притиска, који се до тада није никада манифестовао код одређених пацијената. А, о психи да не причамо, дефинитивно један велики страх и промена, у том неком односу према болести самог пацијента. Ја мислим да ће тај постковид тек да се прикаже, значи можда и наредних година и година, да ћемо тек схватити шта је уствари постковидални синдром“.
Докторка Драгаш Гајић истакла је да млади, али и остатак популације, треба да узму учешћа у физичким активностима, ради превенције многих болести.
„Дефинитивно то је увек било, а сада још и посебно изражено, да физичка активност јако доприноси очувању здравља. Срећом, код нас је и доста заступљено, у кулској општини, разне спортске секције и клубови и све, тако да видим да се млади све више укључују у то. Међутим, и за стару популацију то исто значи, ако ништа друго, бар шетња. Ево сад имамо лепу стазу код канала, па могу ето сваки дан себи одредити неку мању маршуту, по пола сата сваки дан и то би било сасвим задовољавајуће на дневном нивоу“.
Будући да је здравље једна од врховних животних вредности и чини важан део квалитетног живота, медицински радници из кулског Дома здравља предано раде на едуковању становништва о томе како се здравље чува, посебно у постковид периоду, имајући у виду да је далекосежни утицај коронавируса на опште здравље људског организма још увек недовољно истражен.
Извро: 025.rs
